Uvek tako počinje
Polja smrti...
Pejsaž nekog nuklearnog rata

Mislio sam da znaš
moja dela
da nisam nio hladan
ni vruć
Promukao glas me zvao
Po imenu
Kažeš da su kuće od papira
I kažeš da su prevrnute
A zašto si okrenuo glavu

Nadbiskup bačen da razgleda
Greške na lomaču baca
Nasilje sagrađeno na vodi

Šta sam tražio
U Galeriji prevara
Čupao stranice sasvim
Mirnog ludila
I ljubio tvoje ožiljke
Čekaću u krvavoj krčmi
Devojku sivih očiju

Šaljem pismo mrtvom prijatelju
U zemlje pokidanih osmeha
Bacam sveti gral na oči
Sveta